Појам "пет карата у blackjacku" тражи поглед на једну руку. Blackjack је игра против дилера, никако против осталих играча за столом: побеђује рука која приђе ближе граници од двадесет један, не прелазећи је. Свака рука прође брзо и има исти редослед одлука. Ко разуме смисао сваке одлуке, игра сталоженије и брже види где се губи новац. Услови стола, пре него срећа, одлучују колико једна рука кошта.
Када дуплирати улог у blackjacku? Најчешће уз збир од девет до једанаест, када је дилерова отворена карта слаба. Дуплирањем играч повећава улог двоструко и добија тачно још једну карту. Када делити пар у blackjacku, такође пише у основној стратегији: асови и осмице деле се скоро увек, а десетке готово никад. После дељења свака рука игра се посебно, свака са својим улогом. Дуплирање након поделе пара дозвољено је само за појединим столовима.
Нерешено у blackjacku настаје када играч и дилер имају исти збир, и тада се улог враћа играчу. Пет карата у blackjacku не доноси победу само по себи на столу у казину; правило пет карата испод двадесет један постоји у неким кућним и екранским верзијама. Да ли је blackjack исто што и игра двадесет један? Сродни су, али игра двадесет један позната из друштвених партија нема једнаке исплате ни обавезе дилера као казински blackjack.
Ас уз карту вредности десет у прве две карте обично се плаћа три према два; уз исплату шест према пет предност куће расте.
Одлуке по основној стратегији траже пажњу у свакој руци, а уморан играч лакше одступи од табеле и тако плати више него што игра иначе кошта.
Једанаест док збир остаје до двадесет један, а један чим би рука прешла; таква рука се зове мека и не пропада од једне карте.
Основна стратегија спушта предност куће на мали део, али је не брише, па појединачна рука зависи од среће, а унапред задат улог држи трошак у границама.
Најбољи потез за сваки збир: уз низак збир вуче се готово увек, од дванаест до шеснаест одлучује дилерова карта, а од седамнаест се стаје.