Питање "Како функционише рулет?" разрешавају две половине игре. Рулет се састоји од две половине: точка, на коме крупије врти куглицу, и стола, на коме играчи постављају улоге на одштампана поља. Основна правила могу се научити за неколико минута, али сто нуди десетине опклада са различитим исплатама, а свака од њих носи исту малу предност куће. Ко разуме како раде точак и сто, зна и шта рулет може, а шта не може да му донесе.
Како функционише рулет на дуги рок? Свака опклада на европском точку враћа у просеку око деведесет седам посто уложеног, а остатак задржава кућа, без обзира на то да ли играч бира један број или боју. Појединачни обрт је потпуно насумичан и не зависи од претходних, па низ од десет црвених не чини црно ни за длаку вероватнијим. Точак нема памћење, а сваки обрт почиње од нуле, са истим шансама као први.
Колико рулет има бројева зависи од врсте точка. Европски рулет има бројеве од један до тридесет шест и једну нулу, укупно тридесет седам преграда, док амерички додаје и дуплу нулу, па има тридесет осам. Бројеви су наизменично црвени и црни, а нула је зелена. Управо нула чини разлику између фер игре и игре са предношћу куће, па је европски точак са једном нулом увек повољнији избор од америчког са две нуле.
После позива крупијеа да се опкладе више не примају; затим се прво склањају губитни улози, а добитни се исплаћују по табели.
Од нуле: све исплате су рачунате као да нула не постоји, па европски точак враћа у просеку око деведесет седам посто уложеног.
Није потребно да буде: лиценцирани точкови и генератори случајних бројева редовно се проверавају, па је разуман избор сто са једном нулом и буџет одређен унапред.
Амерички точак има и дуплу нулу, дакле тридесет осам преграда уместо тридесет седам, па кућа на њему задржава већи део улога.
Систем који удвостручава улог брзо стигне до највећег дозвољеног улога на столу, а и новчаник играча има своју границу.
Не чини; сваки обрт је потпуно насумичан и почиње са истим шансама као први, јер точак нема памћење.